Neverovatna karijera Kaster Semenje dobila je još jedan preokret 11. jula 2023. kada je Evropski sud za ljudska prava (ECHR) doneo presudu da ju je švajcarski pravni sistem izneverio u njenoj borbi protiv ograničenja nivoa testosterona kod atletičarki.
Semenja, koja je osvojila zlato u trci na 800 metara na Olimpijadi 2012. i 2016, rođena je s razlikama u polnom razvoju, što znači da njeno telo prirodno proizvodi povišene nivoe testosterona u odnosu na žene koje nemaju ovo stanje. Njoj nije bilo dozvoljeno da se takmiči u najvažnijim sportskim disciplinama između 400 metara i jedne milje, i to od 2018. kada je Međunarodni atletski savez, vodeće telo u sportu, uveo novu meru za atletičarke s razlikama u polnom razvoju, kojima ih primorava da snize nivoe testosterona na manje od 5 nmola/L kako bi mogle da trče u ovim disciplinama. Ove atletičarke su u rasponu tipičnom za muškarce, od 7,7 – 29,4 nmol/L.
Pomenutu meru je Sud za sportsku arbitražu (CAS) potvrdio sledeće godine, a potom i švajcarski federalni sud 2020, što je i dovelo do toga da tridesetdvogodišnja sportistkinja iz Južne Afrike svoju dugogodišnju pravnu borbu preseli u Evropski sud za ljudska prava.
Evropski sud za ljudska prava je 11. jula doneo presudu da Švajcarska Semenji nije pružila „dovoljnu institucionalnu i proceduralnu zaštitu“ koje bi joj omogućile da se njene žalbe adekvatno razmotre. Instutucionalna i proceduralna revizija je prema mišljenu suda izostala.
Semenji takva revizija nije obezbeđena, tako da Evropski sud nije mogao utvrditi da li su pravila u vezi sa razlikama u polnom razvoju, na način na koji su primenjena u slučaju podnositeljke tužbe, mogla biti smatrana merom koja je objektivna i proporcionalna cilju zaštite fer takmičenja za atletičarke“. Sud je izjavio da su Semenjine žalbe u vezi sa diskriminacijom zbog pravila Međunarodnog atletskog saveza u vezi sa razlikama u polnom razvoju „opravdane i verodostojne“, ali da njegova presuda u pitanje ne dovodi mere upravljačkog tela.
Sedam sudija Evropskog suda presudilo je u korist Semenje sa četiri prema tri, da su njena prava prema Članu 14 Evropske konvencije o ljudskim pravima, koji se tiče diskriminacije, bila prekršena. Takođe je utvrđeno da je i Švajcarski federalni sud prekršio član 13 jer Semenji nije obezbedio efikasni pravni lek protiv diskriminacije.
U odgovoru na presudu Evropskog suda, Međunarodni atletski savez je izjavio su njegova pravila koja od marta meseca zahtevaju od atletičarki s razlikama u polnom razvoju da snize svoje nivoe testosterona na 2,55 nanomola po litri na period od najmanje šest meseci kako bi mogle da se takmiče na bilo kom međunarodnom sportskom takmičenju, bila „neophodna, smislena i proporcionalna sredstva zaštite fer takmičenja u ženskoj kategorji“. U izjavi je dodato da će ohrabriti državu Švajcarsku da se povodom presude Evropskog suda za ljudska prava obrati Velikoj komori za finalnu presudu u ovom slučaju.
U međuvremenu, tekuća pravila u vezi sa razlikama u polnom razvoju, koja su odbrena od strane Međunarodnog atletskog saveza marta 2023, ostaju na snazi.
Semenja je dospela u žižu javnosti kada je 2009. kao osamnaestogodišnjakinja postigla rekord od 1 minuta, 65 sekundi i 72 stotinke i osvojila zlato na afričkom šampionatu za juniore. To je dovelo do spekulacija i neistina u vezi sa njenim rodom, što se samo pojačalo nakon što je osvojila prvu od tri zlatne medalje na svetskom takmičenju tog leta u Berlinu. „Ljudi sada žele da pilje u mene. Žele da me dodirnu,“ rekla je Semenja, nakon što je pet meseci kasnije podvrgnuta kontroverznim ispitivanjima pola u Nemačkoj i Južnoj Africi. „Trebalo bi da sam poznata i slavna ali čini mi se da ja to baš i ne volim.“
Advokatica Kaster Semenje je izjavila: „Presrećni smo zbog naše klijentkinje danas. Kaster nikada nije odustala od borbe da joj dozvole da se takmiči i trči slobodno. Ova presuda je dokaz njenje rezilijentnosti i hrabrosti.
„Ova važna lična pobeda je i važna šira pobeda za elitne atletičarke širom sveta. To znači da sportska upravljačka tela širom sveta moraju najzad da prihvate da se zakoni o ljudskim pravima i norme ljudskih prava odnose i na atletičarke koje oni nadgledaju i regulišu.“
Za novosti, vesti, naučne i aktivističke članke iz oblasti interseksa, pratite interseks sekciju našeg sajta.
Prevela: MJ
