Napredak zabeležen u nekim državama, u drugim državama zabrinjavajuća regresija

Prošle nedelje je organizacija TGEU (Trans Evropa i Centralna Azija) objavila ažurirani Indeks i Mapu trans prava, koji dokumentuju pravni položaj trans osoba u Evropi i Centralnoj Aziji.

Podaci iz ove godine pokazuju polarizaciju u pravnoj zaštiti trans osoba. Primetan je kontinuirani napredak u mnogim zemljama, iako manji u odnosu na 2023. godinu, kao i neke zabraninjavajuće regresije u drugim zemljama, što zahteva posebnu pažnju. Neke države su unapredile zaštitu i ljudska prava trans osoba 2024, a posebno Grčka, koja je znatno uznapredovala ove godine, kao i Island, koji se nalazi na vrhu rang liste drugu godinu za redom. Međutim, Rusija predstavlja posebno zabrinjavajuć primer države koja je značajno unazadila prava trans osoba tokom protekle godine. Zabrana medicinske i pravne tranzicije jula 2023. predstavlja još jednu eskalaciju napada na trans zajednicu u Rusiji.

Dva nova pokazatelja za 2024.

Godine 2024, TGEU je uveo dva nova pravna pokazatelja. U kontekstu rastućeg antiemigrantskog sentimenta u regionu i oštrih zakona na nivou EU koji targetiraju tražioce azila, prvi novi indikator fokusira se na trans izbeglice i države koje im omogućavaju pravno priznanje roda.

Socioekonomska integracija trans izbeglica može se značajno potpomognuti dobijanjem ličnih dokumenata koji su u skladu s njihovim rodnim identitetom. U izveštaju su istaknute dobre prakse dodeljivanjem punog poena - 11 država koje imaju proceduru koja je pristupačna dobile su po poen: Nemačka, Finska, Island, Irska, Luksemburg, Malta, Holandija, Norveška, Španija i Švajcarska. Još sedam zemalja, Austrija, Belgija, Danska, Italija, Poljska, Švedska i Ujedinjeno Kraljevstvo, imaju odredbe u teoriji, ali potrebno je da unaprede njihovu dostupnost, na primer, obezbede informacije onlajn i na više jezika. U izveštaju se pozivaju sve države da pravno priznanje roda učine dostupnim izbeglicama i tražiocima azila.

Drugi novi indikator mapira mesta na kojima pravno priznanje roda nije zabranjeno. Ovaj indikator treba da bude uveden kao odgovor na rastući trend među vladama koje opstruiraju trans prava. Tri države, Rusija, Bugarska i Mađarska, ne ostvaruju ovaj minimum jer njihove vlasti preduzimaju namerne korake kako bi zabranile pravnu tranziciju. Iz izveštaju se izražava zabrinutost da će ove zabrane dovesti do toga da i druge države počnu da ukidaju teško osvojena prava trans osoba, prava zajednice koja je već marginalizovana.

Napredak u polju trans prava

Grčka je uvela važne mere zaštite za trans osobe. Njen zakon o zabrani diskriminacije sada otvoreno štiti trans osobe u oblasti obrazovanja, zdravstvene zaštite i stanovanja. I Češka ima novi zakon kojim štiti tražioce azila po osnovu rodnog identiteta. Zapažen je i značajan napredak u kategoriji zdravstvene zaštite. Belgija, Kipar, Island, Norveška i Portugal zabranili su konverzivnu terapiju po osnovu rodnog identiteta, pa se na taj način broj zemalja koje zabranjuju ovu terapiju udvostručio. Sada je u 10 zemalja protivzakonito nastojati da se nečiji rodni identitet promeni. Island se pridružio Malti kao druga država koja je u potpunosti depatologizovala pristup transspecifičnoj zdravstvenoj zaštiti.

Pravno priznanje roda

U poređenju sa prethodnim godinama, ovogodišnja ažurirana verzija izveštaja beleži minimalni napredak u polju pravnog priznanja roda i odsustvo stupanja na snagu novih zakona. Početkom maja je Ustavni sud Češke ukinuo prinudnu sterilizaciju. Nedavne reforme pravnog priznanja roda u Švedskoj i Nemačkoj stupiće na snagu novembra 2024. i jula 2025. godine. Andorin zakon o pravnom priznanju roda iz 2022. godine pokazao se kao delotvoran u praksi, zbog čega je ovoj zemlji dodeljeno još 4 boda.

Regresija i stagnacija

Ove godine postalo je primetnije da je pored generalno pozitivnog trenda napretka, sve pristutnija i regresija, uz tri puta više oduzetih bodova u odnosu na 2023. Antitrans retorika i zanemarivanje ljudskih prava trans osoba dovelo je do gubitka prava u nekim zemljama, a odložilo reforme u nekim drugim. Rusija je izgubila sve svoje bodove i tako se pridružila Mađarskoj (2020), Kirgistanu (2021) i Bugarskoj (2023) u ukidanju prava na pravno priznanje roda. Crna Gora je izgubila tri poena zbog toga što je dozvolila različitim merama da isteknu (Akcioni plan za ravnopravnost, Mera za borbu protiv mržnje, Mera traženja azila).

Zabeležena je i zabrinjavajuća stagnacija u više zemalja i domena mera, kao što su:

• Propala reforma pravnog priznanja roda u Holandiji
• Istekli akcioni planovi za ravnopravnost u zemljama koje se obično smatraju progresivnim
• Žrtvovanje trans osoba kako bi se skrenula pažnja s političkih neuspeha, na primer, kao u slučaju vlada Slovačke i Ujedinjenog Kraljevstva
• Predlog zakona u Francuskoj koji za cilj ima da zabrani i kriminalizuje odredbu o pružanju transspecifične zdravstvene zaštite maloletnim licima
• zabrana upotrebe rodno-osetljivog jezika u nekim federalnim (teritorijalnim) državama u Nemačkoj

Ovakav opasan razvoj situacije ne samo da šteti trans osobama na lokalu, već utiče na restriktivne promene i da drugim mestima.

U Slovačkoj administravitni protokoli kojima se regulišu medicinski i pravni aspekti pravnog priznanja roda zvanično su ukinuti, što za posledicu ima donošenje arbitrarnih odluka. Ponekad su sterilizacije ili medicinske intervencije i dalje neophodne kod pravnog priznanja roda. Aktivisti/kinje insistiraju na tome da trans osobama trebaju pozitivna prava potvrđena zakonom kako bi te mere zaštite bile ojačane i kako bi bilo teže oduzeti ih. Nije zabeležen napredak u domenu porodičnog prava za trans osobe. Samo šest država priznaje trans roditelje, a samo dve rodno neutralne roditelje. Stagnacija se takođe nastavlja u Centralnoj Aziji. Četiri države (Kirgistan, Tadžikistan, Turkmenistan i Uzbekistan) dobile su samo po jedan poen za „goli minimum“, jer nisu zabranile pravno priznanje roda.

„Ovogodišnja analiza stavlja naglasak na vidljive posledice polarizacije ljudskih prava. Trans osobama se oduzimaju osnovna prava, uključujući priznanje njihovog pravog identiteta. Pošto sam uspeo da pobegnem iz egipatske diktature, ja razumem stvarnost represije; to je bio integralni deo mog života. Trpeo sam proganjanje i diskriminaciju. Apelujem na donosioce mera i zakona u naprednijim državama da se dodatno potrude i zagovaraju i brane ljudska prava i kod kuće i širom sveta. Prava manjina su nešto što je sveto,“ kaže Suma Abdelsami iz TGEU.

Freja Votkins, zadužena za istraživanja u TGEU dodaje: „Ove godine primetan je trend polarizacije, uz nastavak izvesnog napretka, ali takođe i veći gubitak prava nego proteklih godina. Zabrana medicinske i pravne tranzicije u Rusiji je posebno zabrinjavajuća, uz potencijal za antirodne činioce u drugim državama, posebno onim istočne Evrope i Centralne Azije, koje onda kopiraju zakonodavstvo. Ono što je dobro je to da je zabeležen znatan napredak u zabrani štetnih konverzivnih praksi kada su u pitanju trans osobe. Međutim, ovi zakoni moraju da se odnose ne samo na trans mlade već i na odrasle, i da označe moguće krivce, uključujući medicinske stručnjake, prilikom prstupa transspecifičnoj zdravstvenoj zaštiti. Kao i uvek, naši projekti mapiranja odražavaju pravnu situaciju, međutim trans osobama su ovi zakoni neophodni i neophodno ih je implementirati u praksi kako bi se dogodila pozitivna razlika u kvalitetu njihovih života.“

Fara Abdi, odgovorna za mere u vezi sa azilantima u TGEU, kaže: „Ove godine skrećemo pažnju na činjenicu da samo mali broj država omogućava trans izbeglicama pristup pravnom priznanju roda. Kada se trans izbeglice suočavaju sa neskladom između svog rodnog identiteta i oznake za rod u svojim zvaničnim dokumentima, često bivaju suočene sa neverovatnim preprekama na putu ka socioekonomskoj integraciji u novoj zemlji. Na primer, mogu imati problema sa pristupom zaposlenju jer njihova dokumenta ne odražavaju njihov rodni identitet, što vodi do diskriminacije prilikom traženja posla ili na radnom mestu. Isto tako, dobijanje osnovnih usluga, kao što su zdravstvena zaštita ili obrazovanje, može biti zaustavljeno kada zvanična dokumenta nisu usklađena s njihovim rodnim identitetom, što stvara konfuziju ili dovodi do uskraćivanja usluga. Ovi problemi negativno utiču na njihovu sposobnost da učestvuju u i pružaju doprinos svojoj novoj zajednici, što samo pogoršava njihovu već tešku situaciju.

Više informacija

O Indeksu i Mapi trans prava

Projekat prikupljanja podataka organzacije TGEU koji traje već deset godina, Indeks i mapa trans prava, predstavlja najsveobuhvatniju analizu trans prava u Evropi i Centralnoj Aziji do danas. Započet 2013, projekat sada ilustruje pravnu situaciju u 54 države u vezi sa 32 oblasti transspecifičnog zakonodavstva. Centralnoazijske zemlje dodate su mapi 2019. godine.

Mapa prati šest pravnih kategorija: 

• Pravno priznanje roda
• Azil
• Zločin iz mržnje i govor mržnje
• Nedikriminaciju
• Zdravlje
• Porodica

INDEKS I MAPA TRANS PRAVA 2024

Indeks i mapa trans prava stvoreni su u saradnji sa organizacijom ILGA-Europe i objavljeni istog dana kada i Mapa i indeks duginih boja ILGA-Europe za 2024. godinu.

Prevela i priredila: M. Jeremić

Izvor