Transrodne osobe odlikuje spektar identiteta osoba čiji pol ne odgovara njihovom rodnom identitetu. Pored brojnih psiholoških problema kroz koje zbog toga prolaze, trans osobe u Srbiji gotovo stalno nailaze na nerazumevanje, odbacivanje ili agresivan odnos sredine prema njima.

O problemima transrodnih osoba za emisiju Una Dan govorila je Zorica Mršević, profesorka Fakulteta za evropske pravno-političke studije iz Novog Sada.

Koji su najveći problemi transrodnih osoba u Srbiji i zašto do njih doilazi?

"Kao i kod cele LGBT populacije, to su nasilje i diskirminacija. To je jedan kontekst u kome se kreću i trans osobe, sa određenim specifičnostima. Trans osobe ne mogu da sakriju ili da kamufliraju svoj identitet. Vrlo jasno se vidi, na samim počecima tranzicije, da se radi o osobama dugog pola u odnosu na onaj koji im je pripisan prilikom rođenja. To izaziva otpor sredine, pre svega primarne porodice koja ne želi to da podrži ili se ponekada i vrlo agresivno ponaša. Misli da treba da koriguje takvo ponašanje – nasiljem, prisilnim lečenjem i raznim ucenama."

Kada su transrodne osobe u pitanju, pominje se i pojam "depatologizacije". O čemu je tu reč?

"Termin 'rodna disforija', što je svetski usvojen termin, je napušten u korist termina 'rodna inkogruentnost'. To znači, konkretno, da se transrodnost više ne smatra za bolest, nego je to jedno zravstveno stanje. Tako da, i kod osoba mlađih od 18 godina, i kod starijih, punoletnih osoba postoji jedno određeno stanje koje više ne može da se klasifikuje kao vrsta mentalne ili fizičke bolesti."

"Međunarodna zdravstvena organizacija, koja izdaje klasifikaciju bolesti, prosto je skinula transrodnost sa liste bolesti i prevela je u zdravstvena stanja. To znači da više niko ne može da zahteva od trans osoba da nekim medicinskim dokumentima dokazuju kada zahtevaju promenu svog rodnog statusa u ličnim dokumentima, jer oni se više ne smatraju bolesnima niti moraju da se leče, niti podvrgavaju bilo kakvoj medicinskoj intervenciji da bi dobili određena lična dokumenta."

Učestvovali ste u pisanju zakona o rodnom identitetu. Da li će taj zakon biti usvojen i šta to znači za trasrodne osobe?

"On reguliše čitav niz svakodnevnih situacija koje predstavljaju veliki problem transrodnim osobama. Kada smo ga pisali, naravno da smo želeli da bude usvojen. On je morao da pretrpi čitav niz promena zbog toga što se stvari u svetu, pa čak i u našoj okolini menjaju većom brzinom nego što se menja spremnost sredine i spremnost naših zakonodavaca da ga uzmu u obzir."

A kada govorimo o našoj sredini, zbog čega je za sve nas inkluzija važna?

"Inkluzija bilo koga je važna. Ako hoćemo da budemo demokratsko društvo, što svi hoćemo, onda ne mogu da postoje neke grupe koje su manje važne i manje vredne. Najelementarniji statusi kao što su nasledstvo, zdravstveno pitanje, biračko pravo, radni odnosi... sve to je nerešeno kada su u pitanju transrodne osobe. Sve to se nalazi u modelu zakona o rodnom identiteu koji se nalazi na Getenovom sajtu. Ja bih volela da zakonodavci čuju da je cela stvar već gotovo urađena i da samo treba da preuzmu taj tekst i da ga samo koriguju u skladu sa savremenim kretanjima", istakla je za emisiju Una Dan profesorka Mršević.

Gostovanje Zorice Mršević možete pogledati ovde.